Proizvodnja čokolade

Ispržena zrna se zatim usitnjavaju u mlinu, a preostale ljuske se uklanjaju.

Mast iz kakao zrna, poznata kao kakao puter, posle drobljenja je i dalje zarobljena u ćelijama biljnih vlakana. Zato se usitnjena zrna melju u mlinovima i valjcima. Tokom ovog procesa, kakao puter izlazi iz ćelija, a tvrdi kakao postaje gusta, tamnobraon masa.

Da bi se dobio kakao prah, tečna kakao masa se pod pritiskom do 900 bara cedi u presi. Bistri, zlatno-žuti kakao puter otiče kao suncokretovo ulje, a ostaje takozvani "kakao kolač", koji se nakon mlevenja pretvara u kakao prah.

Da bi se napravila čokolada, topla kakao masa se pumpa u sistem za mešanje, gde se dodaju šećer, alpsko mleko u prahu i drugi sastojci po strogo čuvanoj recepturi. Ovaj proces traje oko 30 minuta.

Pošto je masa koja nastaje tokom mešanja i dalje previše gruba, ona se valja u valjaonici dok se ne dobije fini prah veličine do 25 hiljaditih delova milimetra.

Pošto su u ovom prahu i dalje prisutni gorki ukusi, on se zatim konšira. Prah se sipa u velike mešalice koje se zovu konše. Reč potiče od francuske reči 'conche', što znači školjka, i odnosi se na oblik starih mašina za rafiniranje. Tokom mešanja koje traje i do 48 sati, prah se ponovo pretvara u tečnost, a neželjene arome isparavaju. Konširanje nije važno samo zbog uklanjanja tih aroma, već i zbog kasnijeg topljenja čokolade.

Nakon konširanja, tečna masa prolazi cevima do mašine za izlivanje u kalupe. Sipa se u prethodno zagrejane kalupe kroz levke koji se pomeraju, a mehurići vazduha se uklanjaju vibracijama. Kalupi se hlade i skupljaju, pa čokolade uz blag udarac ispadaju iz mašine.

Ovako se sipa punjenje u Milka čokoladu: kao i kod obične čokoladice bez punjenja, tečna čokolada se sipa u prethodno zagrejane kalupe. Zatim se kalup okreće da bi deo čokolade iscureo, taka da ostane samo tanak sloj na zidovima kalupa. Kalup se još jednom okreće, zatim hladi i spreman je za sledeći korak. Na kraju se sipa čokoladna osnova.